Prostata je žlezda veličine oraha koja kod muškaraca okružuje mokraćnu cev koja izvodi mokraću iz mokracne bešike kroz polni organ. Njena osnovna uloga je stvaranje velikog dela semene tečnosti koja sadrži spermatozoide. Prostata takođe kontroliše isticanje mokraćne bešike.
Zbog te dvostruke uloge, znaci tegoba sa prostatom mogu obuhvatati i mokraćne i polne simptome.
Tegobe sa prostatom se javljaju u dva osnovna oblika : uvećana prostata i prostatitis, bakterijsko zapaljenje koja se može javiti iznenada i biti teška ili može biti blaža, uporna ili se ponavljati. Hronično oboljenje može nastati posle akutne.
Znaci uvećanja prostate se obično javljaju posle 45. godine. Obično je prvi pokazatelj potreba za noćnim mokrenjem, s postepenim povećanjem potrebe tokom vremena. Mogu se javiti i drugi problemi sa mokrenjem : otežan ili usporen početak mokraćnog mlaza, nemogućnost potpunog pražnjenja bešike i kapanje na kraju mokrenja. Svi ti znaci imaju isti uzrok - suženje mokraćne cevi usled povećanja žlezdanog tkiva koje je okružuje. Iako ove tegobe mogu biti različite težine, malo je muškaraca potpuno pošteđeno.
Uvećanje ove žlezde zahvata 50 % muškaraca starijih od 50 godina, a 90 % starijih od 80 god. Prostatitis se javlja ređe i može se javiti kod mlađih mušk. ili bez simptoma uveć. pros.. Akutna upala može izazvati temperaturu, groznicu i bolove u donjem delu leđa. Hronično zapaljenje obično prate blaži oblici ovih simptoma, a može i izazvati bolnu ejakulaciju, sekret iz mokraćne cevi ili polne smetnje. Mnogi oklevaju sa traženjem lekarske pomoći naročito ako su neprijatnosti koje osećaju manje.
Kod prostatitisa, zapaljenje se može proširiti na muške polne žlezde i semenovode. Takođe mogu da zaraze i partnerku. Postoji opasnost da mokraćna bešika izgubi sposobnost pražnjenja, a zaostala mokraća postaje izvor infekcije ili dovodi do stvaranja kamena. Ovakvo zadržavanje urina je vrlo bolno i treba ga lečiti kao hitno stanje. Ako je oticanje urina sprečeno, pritisak u mokraćnoj bešici može se prenositi na bubrege i vremenom izazvati trajna oštećenja.
Simptomi
- Uvećana prostata - Otežano mokrenje, uključujući slab ili isprekidan mlaz mokraće, neobično često (naročito noćno) mokrenje, napinjanje, kapanje ili nemogućnost potpunog pražnjenja bešike.
- Akutno zapaljenje - često, otežano mokrenje, peckanje pri mokrace, iznenadan nastup temperature, groznice, bolovi u donjem delu leđa i oblasti iza mošnjica, krv u urinu.
- Hronično upaljena prostata - teško, otežano mokrenje, bolovi u karlici i predelu polnog organa, bolna ejakulacija, krv u semenoj tečnosti ili polne smetnje.
- Uvećana prostata može biti i znak raka.
Uzroci
Iako su molekularni mehanizmi koji leže u pozadini ove bolesti još uvek nepoznati, izgleda da je ova bolest promena hormonske ravnoteže koje su povezane sa starošću i počinju kod četrdesetogodišnjaka. Nivo testosterona u krvi se smanjuje, a nivo drugih hormona raste. Ukupna posledica je porast testosteronskog derivata koji podstiče rast ćelija u prostati i rast nje same i usled toga sužavanje mokraćne cevi koju ova žlezda okružuje. Upaljena prostata je obično posledica infekcije mokracnog sistema ili infekcija bešike koja se proširila i na prostatu. Infekcija se može prenositi polnim putem.
Prostat i dijagnostički postupci
Ako simptomi ukazuju na uvecane prostate, lekar će da ustanovi radi li se o dobroćudnim ili zloćudnim promenama (rak). Pregledaće zadnje crevo prstom na koji je navučena rukavica, kako bi napipao da li postoje otvrdnuća ili čvorići koji mogu ukazivati na zloćudnu prirodu bolesti. Uzeće uzorak urina kako bi se otkrila infekcija ili hemijski pokazatelji ćelija raka. 10 do 20 % dobroćudnih slučajeva sadrži takve ćelije.
Obično se vrši ultrazvučni pregled bešike i prostate, a bešika se može pregledati i citoskopom. Ako postoje simptomi, analize urina će pokazati izazivača infekcije.
Lečenje prostate
Pre samo nekoliko godina mnogi lekari su smatrali da je operacioni zahvat jedino rešenje, ali danas istraživači predlažu niz novih načina lečenja, od lekova za blokiranje hormona do lasera pomoću kojih se žlezdano tkivo može odstraniti bez boravka u bolnici.
Kad su simptomi blagi do srednje jaki, primena lekova može predstavljati najpogodnije lečenje. Dva odobrena leka za lečenje, terazosin i prazosin izazivaju opuštanje glatkih mišića vrata i mokraćne bešike i mokraćne cevi, olakšavajući pražnjenje. Pokazalo se da još jedan novi lek, finasterid, može da u određenoj meri smanji veličinu žlezde i simptome koje uvećanje izaziva, iako za primetno poboljšanje može biti potrebno 3 do 6 meseci.
Kad su simptomi teški ili postoje dokazi o postojanju raka, obično se preporučuje operacija. Kod oko 85 posto bolesnika doći će do izrazitog poboljšanja. Kod najčešće primenjivanog operacionog zahvata bolesniku se daje anestezija ali se ne pravi rez. Kroz mokraćnu cev koja se nalazi u penisu uvodi se resektoskop, napravica za sečenje. Pomoću električnog aparata na kraju optičke cevi, hirurg će iseći unutrašnjost prostate, ostavljajući praznu ljusku kroz koju mokraća može da ističe. Ovaj postupak se naziva TUR, transuretralna resekcija. Kod 15 posto slučajeva TUR može izazvati komplikacije - impotenciju i nevoljno mokrenje. Kod nekih pacijenata dolazi do upale ili krvarenja, dok neki moraju da idu na ponovnu operaciju.. Zbog tog i zbog želje pacijenata da izbegnu operaciju, postoji veliko oduševljenje za neoperativne metode resekcije. Nekoliko vrsta laserskih resektora koji se mogu primenjivati u ambulantnom lečenju pokazalo je dobre rezultate.
Takođe se uvode i mikrotalasni aparati, koji se već desetak godina kotiste u Evropi i Kanadi, ali u SAD njihovo korišćenje još nije odobreno pa su dostupni samo u nekim centrima za lečenje. Kao i laserska resekcija mogu se primenjivati u ambulantnom lečenju. Ako je žlezda suviše velika da bi se primenila TUR ili drugi metodi, urolog može predložiti otvorenu prostatektomiju, odstranjivanje pomoću hirurškog reza.
Produžena primena antibiotika obično uspešno uklanja upalu. Za ublažavanje neprijatnosti prepisuju se sredstva za omekšavanje stolice, sedeće kupke i nesteroidni lekovi protiv zapaljenja. Ako se zapaljenje dugo zanemaruje, antibiotici ne moraju biti efikasni pa će zapaljenje možda biti teško ukloniti, čak i hirurškim zahvatom, bez izazivanja daljih komplikacija.
Prostata i ishrana
Smatra se da cink, koji na mnoge načine učestvuje u hormonskom metabolizmu, pomaže zdravlje prostate i smanjuje zapaljenje. Bogati izvori cinka su ostrige, pšenične mekinje, kaša od punog zrna zobi, seme bundeve i seme suncokreta. vitamini C i E takođe mogu štititi zdravlje prostate. Aminokiseline glicin, alanin i glutaminska kiselina navodno ublažavaju simptome. Za prostatu mogu biti korisne i velike količine esencijalnih masnih kiselina koje se nalaze u ulju pamučnog semena, orahovom ulju, suncokretovom ulju i ulju noćurka.
Lečenje prostate lekovitim biljem
Smatra se da ekstrakt bobica serenoe (Serenoa repens), niskog drveta koje raste na jugoistoku Amerike, smanjuje uvećanu prostatu i ublažava simptome. Druga lekovita sredstva sadrže azijski ženšen (Panax ginseng), cvetni polen, poljski rastavić (Equisetum arvense), koprivu (Urtica dioica), alertis (Alertis farinosa) i prah kore zimzelenog drveta Pygeum africanus.
Biljka Chimaphila umbellata i poljski rastavić se primenjuju za lečenje hronične upale, a tuja (Thuja occidentalis) i Anemone pulsatilla se takođe preporučuju za lečenje zapaljenja prostate.
